Tema 5 Izgradnja otpornosti kod mladih
Otpornost je sposobnost da se uspešno oporavite tokom ili nakon teških vremena i upravljate svojim emocijama. To je takođe sposobnost prilagođavanja i razvoja u izazovnim situacijama, pa čak i učiti od njih. Svaka osoba može biti otpornija u određenim situacijama od drugih i otpornost se može razlikovati u različitim fazama života.
Budući da će mladi tokom svog razvoja naići na mnogo teških vremena i iskusiti izazove, važno je izgraditi otpornost, negovanjem samopoštovanja i razvojem društvenih, organizacionih i pozitivnih veština razmišljanja. Podrška mladoj osobi je ključna u izgradnji otpornosti. Roditelji, nastavnici, ostali rođaci, prijatelji i vršnjaci mogu igrati važnu ulogu.
Otpornost proizilazi iz tri karakteristike koje se mogu svrstati u tri vrste izjava; JA IMAM, JA SAM, JA MOGU
JA IMAM
- Odnose poverenja koje karakteriše bezuslovna ljubav;
- Odnose sa zdravim granicama koje smanjuju mogućnost mog opasnog ponašanja;
- Ljudei koji su mi uzori;
- Ljude koji žele da me osnaže;
- Ljude na koje mogu da se oslonim kada treba.
JA SAM
- Simpatična i ljubayna osoba;
- Srećan što činim dobra dela za druge i pokazujem im da mi je stalo;
- Pun poštovanja prema sebi i drugima;
- Spreman da preuzmem odgovornost za svoje postupke;
- Uveren da će stvari uspeti.
JA MOGU
- Da podelim sa drugima ono što me plaši ili brine;
- Da pronađm rešenja za izazove na koje naiđem;
- Da se uzdržim kada želim da uradim nešto pogrešno ili potencijalno opasno;
- Da procenim kada je prikladno razgovarati sa nekim ili nešto uraditi;
- Da identifikujem nekoga ko će mi pomoći kada zatreba.
- Otpornost se razlikuje od suočavanja. Kada je neko otporan to znači da lakše pronalazi nove načine za prevazilaženje poteškoća i postizanje svojih ciljeva. Da bi postigli svoje ciljeve, mogli bi da rizikuju, ali to takođe znači da mogu imati mnogo prilika da budu uspešni i izgrade samopouzdanje.
- Da se oporave od svakodnevnih poteškoća i nesreća kao što su nesuglasice sa prijateljima, školom i sportskim razočarenjima.
- Da se oporave od ozbiljnih izazova i razornih događaja, poput smrti voljene osobe, razvoda roditelja, porodične bolesti i/ili maltretiranja, posebno kada su prisutne poteškoće u učenju i invalidnosti ili anksioznost.
Samopoštovanje – Sposobnost da priznaju svoju vrednost, da budu svesni da se prema njima treba odnositi sa poštovanjem, da se zaštite od rizičnih ponašanja i da se brane kada su maltretirani.
Empatija, poštovanje prema drugima, ljubaznost, pravičnost, poštenje i saradnja – biti podrška, prihvatati, biti ljubazan i biti pošten.
Snažne veze – Imati jak odnos pun ljubavi sa odraslima. Ako se mladi osećaju voljenim i podržanim od strane drugih, oni će se ponašati i prema sebi i prema drugima na isti način.
Socijalne veštine – Socijalne veštine se odnose na sposobnost stvaranja i održavanja značajnih odnosa, efikasnog upravljanja sukobima i saradnje sa drugima. Biti društven i biti deo društvenih grupa može povećati osećaj pripadnosti deteta i povećati mogućnost stvaranja smislenih i poverljivih odnosa sa ljudima na koje se može osloniti kada je potrebno.
Biti racionalan i pozitivan – Ostanite smireni i optimistični, čak i kada dođe do teških situacija. Odrasli mogu da neguju ovo racionalno razmišljanje pokušavajući da usmere pažnju na činjenice, na primer postavljanjem pitanja poput „Od 1-10 koliko je teško?“.
Stavite stvari u perspektivu – Čak i ako je dete imalo loše iskustvo, odrasli mogu da objasne da to ne definiše njihovu sadašnjost ili budućnost.
Vežbajte pozitivan razgovor sa njima – Na primer, ako dete kaže: „Ja sam bezvredan jer nisam dobar u košarci i moj tim će izgubiti“, odrasli im mogu pomoći da to preformulišu tako što će reći „Možda ja nisam najbolji igrač, ali bar se trudim i daću sve od sebe za svoj tim”.
Normalizujte prolazak kroz teška vremena – Odrasli mogu da objasne da je prolazak kroz teška vremena prirodan deo života. Oni takođe mogu podeliti neke poteškoće kroz koje su prošli. Uverite ih da će ova poteškoća uskoro proći i da neće biti tu zauvek.
Negujte njihove veštine rešavanja problema – Radite sa njima kako biste pronašli najbolje moguće rešenje za njihov problem. Kroz ovo će naučiti da imaju moć da sami izađu iz izazovnih situacija.
Promovišite deljenje emocija – Pomozite im da identifikuju šta osećaju i pronađu prave reči da prenesu svoje negativne emocije na zdrav način.
Budite im dobar uzor – Pokušajte da ostanete mirni i samouvereni, postavite ciljeve i pokušajte da ih ostvarite. Pomozite mladima da takođe shvate koje su njihove snage i ograničenja i identifikuju sopstvene ciljeve i kako da ih postignu.
- Pronađite hobi ili aktivnost koja im se sviđa i koja im može pomoći da ublaže negativna osećanja kao što je čitanje knjige ili gledanje omiljene emisije.
- Provedite vreme sa ljudima koji vas podržavaju.
- Učinite dobro delo i ponudite nešto nekome kome je potrebno.
- Pronađite pozitivnu stranu svake negativne situacije.
- Vežbajte i provodite vreme na otvorenom.
Pitanje 1
Vaše dete je zaista uznemireno i razočarano jer je najlošiji odbojkaš u svom timu i strahuje da će on biti razlog da tim izgubi na sledećoj utakmici.
Želite da praktikujete pozitivan razgovor sa detetom i da negujete njihove veštine rešavanja problema kako biste izgradili otpornost
Pitanje 2
Prema teoriji samoopredeljenja, biti nagrađen za to što si dobar u nečemu može dovesti do manje autonomije.
Tačno ili Netačno
Pitanje 3
Kler se posvađala sa drugaricama jer su sinoć kada su bili na rođendanskoj zabavi njeni prijatelji bili pijani i rugali joj se jer je pila samo pivo. Njena majka se trudila da se posle toga oseća bolje jer je znala koliko je tužna. Koji od ovih scenarija bi bio najbolji da njena majka izabere?
a) Znam kako se osećaš, dobro obavljeno što si odbio da se napiješ! Da vas nagradimo, ovog vikenda možete duže da ostanete napolju. Siguran sam da ćete se zbog toga osećati manje tužno.
b) Mora da ti je bilo tako teško da se suočite sa njima. Ponosan sam na tebe što si odbila da ih pratiš na ovo nezdravo ponašanje. Da li bi ti bilo bolje da izađemo zajedno u šetnju?