Tema 4 Komunikacija  sa empatijom

Empatija je sposobnost razumevanja nečijih emocija i gledišta. To ne znači nužno da se slažete sa njihovim emocijama i gledištima ili da ih prihvatate. Kada praktikujete empatiju sa decom i adolescentima, osećaju da ih drugi čuju, razumeju i podržavaju. Odrasli treba da izbegavaju označavanje dečijih emocija kao „ispravnih“ ili „pogrešnih“, da žure sa zaključcima ili odmah reaguju na ono što vide ili čuju. Umesto toga, važno je priznati da su dečije reakcije ili emocije duboko povezane sa njihovim potrebama koje nastoje da saopšte, i da nisu inherentne ličnosti deteta. Mladi mogu da se osećaju više povezani sa odraslima koji pokazuju empatiju prema njima i da im pružaju osećaj sigurnosti da izraze šta osećaju i misle.

Postoje četiri ključna elementa za pokazivanje empatije:

  1. Ostavite po strani nečije emocije i misli i pokušajte da razumete perspektivu deteta.
  2. Oslobodite se brzog donošenja zaključaka i osuđivanja.
  3. Pokušajte da razumete šta dete oseća. Setite se vremena kada ste se možda osećali isto.
  4. Ponudite razmišljanje i pokažite da pokušavate da razumete kroz šta oni prolaze bez žurbe sa rešavanjem njihovog problema, na primer tako što ćete reći „čini mi se da se osećaš uplašeno/razočareno, itd.“

Pre svega, da bi pokazali empatiju prema mladima, odrasli bi trebalo da nauče kako da budu empatični prema sebi.

  • Ponudite sebi tajm-aut – Kada stvari postanu izazovne i dođe do sukoba između vas i mlade osobe, umesto da odmah izgubite živce i čak vičete na njih, napravite pauzu. Pozdravite sve emocije koje trenutno doživljavate. Čak su i negativne emocije dobrodošle, ali radije reagujući na njih pokušajte da kažete nešto utešno. To može biti bilo šta zbog čega se osećate bolje, na primer: „Nisi loša osoba“ ili „Svako može da uči iz svojih grešaka“.
  • Ne pokušavajte odmah da pronađete rešenje – radije odvojite vreme da razmislite i priznate zašto vas ponašanje deteta toliko uznemiruje. Koje su vaše vrednosti i kako je ponašanje deteta suprotno vašim vrednostima. Kako su ove vrednosti stvorene i kako možete naučiti nove načine da upravljate svojim emocijama kada su zanemarene.
  • Prihvatite dete takvo kakvo jeste, čak i ako je sasvim drugačije od vas. Kada su deca prihvaćena od strane odraslih, moguće je osetiti da su cenjena i shvaćena kao nezavisne osobe i na taj način stvoriti čvrst odnos sa njima i poverenje.
  • Prihvatite sopstvene emocije – Shvatite da su čak i negativne emocije deo ljudskog odnosa i da je biti roditelj ili učitelj izazovna uloga. Ako prihvatite sve emocije, lakše ćete shvatiti kako da upravljate njima.

Pokušajte da koristite ove fraze kada razgovarate sa njima:

  • Razumem šta govoriš
  • Mora da je teško tako se osećati
  • Razumem da je ono što doživljavaš izazovno
  • Cenim što si to podelio/la sa mnom
  • Kako si se zbog toga osećao/la?
  • Razumem da je teško da to podeliš sa mnom. Hvala vam što si mi ukazao/la poverenje.
  • I sam sam prošao kroz ovu tešku situaciju
  • Vidim zašto se osećaš tako iznerviran
  • Podržavam te i ono što si odlučio da uradiš
  • Reci mi šta mogu učiniti da ti pomognem
  • Mora da je teško tako se osećati
  • Pokušajte da kažete da ste primetili napetost u vašem odnosu i izrazite svoja osećanja. Iako se mogu iznervirati ili se ne slažu, ostanite fokusirani na objašnjavanje kako se osećate i nemojte da vas ometa njihov odgovor. Pokušajte da upotrebite frazu kao što je: „Primetio sam da u poslednje vreme imamo mnogo sukoba. Tužan sam zbog toga i želim da pokušam da sa tobom izgradim mirniji i snažniji odnos.”
  • Priznajte svoju odgovornost za situaciju i izbegavajte da se fokusirate na ponašanje deteta. Pokušajte da kažete nešto poput: „U poslednje vreme sam stvarno umoran i lakše gubim živce. Pokušaću da pronađem načine da se uznemirem i da razgovaram s tobom na mirniji način.”
  • Pokušajte da pronađete način da provedete vreme zajedno, radeći nešto u čemu oboje uživate. Ako dete nastavi da opada, nemojte ga forsirati, radije mu recite da ćete biti tu ako želi da provede vreme sa vama i nastavi da traži prilike za kvalitetno vreme sa njim.
  • Pokušajte da se ponašate na drugačiji, empatičniji način. Zamenite negativnu reakciju pozitivnijom. Iako može potrajati da se uspostavi novi obrazac komunikacije sa njima, priznajte da ćete nastaviti da pokušavate da poboljšate stvari.
  • Shvatite da će vašim naporima biti potrebno vreme da napravite razliku. Vaše dete bi moglo da dovede u pitanje vaše namere i da se zapita da li ćete biti dosledni. Nekih dana može izgledati da nema napretka, ali imajte na umu da će se vaši napori na kraju isplatiti.
  • Ako se čini da se stvari ne poboljšavaju ili postoje drugi ozbiljni problemi, npr. zlostavljanje, zavisnost ili problemi sa mentalnim zdravljem, onda se ne plašite da zatražite pomoć zdravstvenog radnika. Dobijanje pomoći zdravstvenog radnika će vas voditi kroz napore da komunicirate na efikasniji način i uspostavite zdrav odnos.
  • Postoji šansa da će veza ostati udaljena, uprkos brojnim naporima. Dajte sebi vremena da žalite zbog promene odnosa i povežite se sa drugim roditeljima ili nastavnicima koji prolaze kroz istu situaciju.
  • Promena odnosa ka jačem obično nije linearna. Ponekad se čini da ste napravili neke korake unazad, i to je u redu. Ne težite savršenstvo, radije pokušajte da priznate i proslavite male pobede koje ste postigli.