Tema 4 Faktori rizika i protektivni faktori za problematičnu upotrebu duvana, alkohola i interneta među decom i adolescentima
Faktori rizika za problematičnu upotrebu duvana
| Individua | Porodica | Škola i vršnjaci | Susedstvo i zajednica |
|---|---|---|---|
|
Rani početak |
Nizak socijalno-ekonomski status |
Vršnjaci puše |
Pristupačnost – dostupnost cigareta |
|
Nisko samopoštovanje, loša slika o sebi |
Narušena porodica |
Niska akademska dotignuća |
Izloženost reklamama, filmovima u kojima se promoviše pušenje |
|
Impulsivnost, traženje izazova, buntovnost |
Nepovoljni/negativni događaji iz detinjstva u porodici |
|
|
|
Depresija |
Roditelji pričaju suviše često o pušenju |
|
|
|
Slabo poznavanje štetnih efekata pušenja |
Roditelji odobravaju pušenje |
|
|
|
Ne nameravanje da se ostane na redovnom školovanju posle 16 |
Rođaci i/ili roditelji puše |
|
|
|
Namera za počne sa pušenjem u budućnosti |
|
|
|
|
Podložnost uticaju duvanske industrije; podložnost pušenju; imaju manje negativnih stavova o pušenju |
|
|
|
|
Drugi problem/rizično ponašanje, upotreba drugih supstanci |
|
|
|
Izvor: pogledajte Hiemstra et al., 2017, Wellman et al., 2016
Protektivni fakori za problematičnu upotrebu duvana
| Individua | Porodica | Škola i vršnjaci |
|---|---|---|
|
Više samopoštovanje |
Veća socijalna podrška |
Attachment to friends |
|
|
Postavljanje normi (potpuna zabrana pušenja u domaćinstvu), roditeljski nadgledanje/supervizija |
Postignuća u školi |
|
|
Kvalitet komunikacije (razgovarati na konstruktivan način i sa poštovanjem) |
|
|
|
Vezanost za porodicu |
|
Izvor: pogledajte Hiemstra et al., 2017, Wellman et al., 2016
Aktivnost 1
Realni slučaj– problematična upotreba duvana (Bordnick, Traylor, Graap, Copp, & Brooks, 2005)
„Rubi (17) je pušila otprilike 10 cigareta dnevno (4-5 paklica nedeljno) otprilike 1,5 godinu. Prvi put je počela da puši sa 15 godina, nakon što su neki njeni prijatelji počeli da puše, a kao trenutne razloge za nastavak navodi oslobađanje od stresa i osećaj da je normalno pušiti. Rubi je imala 3–4 prethodna pokušaja prestanka dužeg od nekoliko dana. Rubi trenutno puši napolju ili u tinejdžerskim klubovima. Trenutni specifični znakovi/okidači za pušenje uključuju svađu sa roditeljima, boravak u školi (gde ona ne može da puši), viđanje sa drugim pušačima, cigarete i alkoholna pića. Prethodna istorija uključuje lečenje simptoma anksioznosti tokom približno 9 meseci. Nije prijavila nikakve trenutne medicinske ili psihološke probleme.”
- Koji faktori rizika i/ili protektivni faktori su prisutni?
- Koja je primarna motivacija za njenu problematičnu upotrebu duvana?
- Koji su opisani faktori rizika kontrolisani, a koji nekontrolisani?
- Šta može da promeni uticaj faktora na koje ona ima ograničenu ili nikakvu kontrolu?
Faktori rizika za problematičnu upotrebu interneta
| Individua | Porodica | Škola i vršnjaci | Susedstvo i zajednica |
|---|---|---|---|
|
Muški pol |
Narušena porodica |
Manje povezivanje sa školom |
Pristupačnost, oglašavanje |
|
Društveno anksiozan, stidljiv, slabe socijalne kompetencije, oseća se usamljeno |
Ekonomski problemi |
Niži uspeh u školi |
|
|
Strah od neuspeha, potreba za pripadanjem |
Nezadovoljstvo porodicom |
Povlačenje iz grupe vršnjaka |
|
|
Loša samokontrola i loša kontrola emocija |
Život u nefunkcionalnim porodicama – roditeljski/bračni sukobi i/ili žrtve zlostavljanja |
Sajber maltretiranje, vršnjačka agresija |
|
|
Traženje noviteta |
Nizak nivo porodične podrške |
|
|
|
Impulsivnost |
Autoritarni stil roditeljstva |
|
|
|
Više vremena provedenog na internetu, posebno u aplikacijama sa interaktivnom komponentom u realnom vremenu (npr. trenutne poruke, slanje poruka, ćaskanje) |
Lack of family rules and parental control, lack of communication about the internet use, parental permission to use the internet Nedostatak porodičnih pravila i roditeljske kontrole, nedostatak komunikacije o korišćenju interneta, dozvole roditeljska za korišćenje interneta |
|
|
|
Dosada u slobodnom vremenu pojedinca |
|
|
|
|
Nedostatak pažnje; hiperaktivnost (ADHD) |
|
|
|
|
Osetljivost na stres |
|
|
|
|
Neljubaznost |
|
|
|
|
Simptomi depresije |
|
|
|
|
Neurotičnost |
|
|
|
|
Veći očekivani pozitivni ishod korišćenja interneta i niža samoefikasnost odbijanja korišćenja interneta |
|
|
|
|
Nisko samopoštovanje, negativna samopercepcija |
|
|
|
|
Nisko subjektivno blagostanje |
|
|
|
|
Odbojnost |
|
|
|
Izvor: (pogledajte Fumero et al., 2018; Koo & Kwon, 2014; Kuss & Griffiths, 2012; Lau et al., 2017; Lin et al., 2018; Shek, Chi & Yu, 2015)
Protektivni faktori za problematičnu upotrebu interneta
| Individua | Porodica | Škola i vršnjaci |
|---|---|---|
|
Pozitivan razvoj mladih |
Harmoničan porodičan život |
Socijalna podrška u školi |
|
Zadovoljavanje psiholoških potreba |
Zaštitni stilovi roditeljstva |
Pozitivni odnosi sa vršnjacima |
|
Savesnost |
Nadzor roditelja |
Akademska orjentacija |
|
Samokontrola, samoidentitet |
Saosećajnost roditeja, komunikacija |
Dostignuća u školi |
|
Emocionalne kompetencije |
Jasne porodične uloge |
|
Izvor: (pogledajte Fumero et al., 2018; Koo & Kwon, 2014; Kuss & Griffiths, 2012; Lau et al., 2017; Lin et al., 2018; Shek, Chi & Yu, 2015)
Aktivnost 2
Realni slučaj– problematična upotreba interneta (Griffiths, 2000)
„Geri (15) je jedino dete i provodi mnogo sati na svom kućnom računaru, u proseku najmanje 3-4 sata dnevno tokom dana kada ide u školu, sa do 5 ili 6 sati ili više dnevno vikendom. Za vreme školskog raspusta se još više povećava, posebno zato što je sam u kući dok su mu roditelji na poslu. Gerijeva majka ga opisuje kao „izuzetno dobrog u tehničkim veštinama, veoma pametnog i veoma dobrog u kompjuterskom programiranju“. Njegova majka tvrdi da je „on kompjuterski lud, ali ne za kompjuterske igrice, već za ozbiljno računarstvo — programiranje itd.“ Njegoe ocene su sve lošije zbog vremena koje provodi za računarom. Kada ne radi na kompjuteru, gleda televiziju.
Prema rečima njegove majke, Geri je oduvek imao problema u društvu. Imao je poteškoća u sklapanju prijateljstava, teškoćama u suočavanju sa zadirkivanjem i manjim maltretiranjem (obično verbalne prirode). Njegovi roditelji smatraju da on na svoj računar gleda kao na „prijatelja“ i stoga ima tendenciju da veći deo svog vremena provodi za računarom. Geri takođe pati od kompleksa inferiornosti i nedostatka samopouzdanja u kontaktu sa svojim vršnjacima. Kao posledica toga, on postaje veoma depresivan. Ovo stanje se pogoršalo kada je dobio svoj kompjuter. Istovremeno, njegovo opšte ponašanje se pogoršalo. Odbijao je da obavlja svoje uobičajene kućne poslove kada je to traženo, bio je generalno nezgodan i težak, i izazivao je sukobe sa drugim članovima porodice.
Njegovi roditelji su ga sa lekarom opšte prakse uputili psihijatru na savetovanje i pomoć. Dok je Geri na ovo gledao kao na moguće „brzo rešenje“ za svoje probleme, napredak je bio veoma spor. Još uvek dobija pomoć lokalne psihološke službe. Gerijev sopstveni stav je da on nema problema sa korišćenjem računara i da ne provodi previše vremena za računarom.”
- Koji faktori rizika i/ili protektivni faktori su prisutni?
- Koja je primarna motivacija za njegovo problematično korišćenje računara?
- Koji su opisani faktori rizika kontrolisani, a koji nekontrolisani?
- Šta može da promeni uticaj faktora na koje on ima ograničenu ili nikakvu kontrolu?
Faktori rizika za problematičnu upotrebu alkohola
| Individualni | Family | School and Peers | Neighbourhood and Community |
|---|---|---|---|
|
Nasledni genetski uticaji |
Nizak obrazovni status roditelja |
Korišćenje alkohola među vršnjacima |
Percepcija da je upotreba alkohola društveno prihvatljiva |
|
Nedovoljno kontrolisano ponašanje (npr. impulsivno, nespokojstvo, ometajuće; dezinhibirano pona[anje, agresivno) |
Nizak socijalno-ekonomski status |
Učešće u sportskim aktivnostima |
Generalno popustljiv društveni stav prema piću |
|
Velika potraga za novinama, traženje senzacija, povre]ivanje |
Narušena porodica |
Loše ponašanje u školi (npr. bežanje sa časova) |
|
|
Poremećaj pažnje, hiperaktivnost (ADHD) |
Poremećaji usled upotrebe supstanci kod roditelja |
|
|
|
Neuroticizam i negativna afektivnost, socijalna anksioznost i generalizovana anksioznost |
Loše roditeljske prakse - oštra, nedosledna disciplina i neprijateljstvo ili odbacivanje dece |
|
|
|
Introverzija-beznađe |
Providing alcohol to adolescents and/or allowing them to drink in their parents’ home Davanje alkohola adolescentima i/ili dopuštanje da piju kod kuće |
|
|
|
Pozitivna očekivanja u vezi sa alkoholom |
|
|
|
|
Prisustvo motiva za poboljšanje stanja i suočavanje sa pićem |
|
|
|
Izvor: https://www.therecoveryvillage.com/teen-addiction/alcohol/teen-alcoholism/teen-alcohol-abuse-risk-factors/ ; https://pubs.niaaa.nih.gov/publications/aa37.htm , Conger et al., 1994
Protektivni faktori za problematičnu upotrebu alkohola
| Individualni | Porodični | Škola i vršnjaci |
|---|---|---|
|
Visoka samokontrola da se supstance ne uzimaju |
Emocionalna porodična toplina i podrška |
Uspeh u školi |
|
Negativna iskustva u vezi sa upotrebom alkohola |
Roditeljski nadzor (postavljanje i primena razumnih pravila; postavljanje i održavanje pravila vraćanja kući uveče „policijskog časa”) |
Podrška vršnjaka |
|
|
Učešće roditelja u životu adolescenata, vreme provedeno zajedno |
|
|
|
Komunikacija između roditelja i dece/adolescenata |
|
|
|
Podsticanje uključivanja adolescenata u konvencionalnije i aktivnosti orjentisane ka zajednici, vrednovanje akademskog uspeha |
|
|
|
Dosledno neodobravanje upotrebe supstanci |
|
Aktivnost 3
Realni slučaj– problematična upotreba alkohola (Sachdeva, Gandhi, Verma, Kaur, & Kapoor, 2015)
„16-godišnji adolescent muškarac niskog socioekonomskog statusa; majka ga je dovela u ambulantu. Postojala je značajna porodična istorija zavisnosti od alkohola (otac). Zloupotreba alkohola počela je pre otprilike 18 meseci. Zloupotreba alkohola je počela kada se pacijentov krug prijatelja promenio i uključio starije učenike. Pacijent je krao novac iz svoje kuće da donese alkohol. Dete je napustilo školu jer se suočavalo sa nemogućnošću koncentracije i niskim ocenama u školi. Štaviše, često je bio agresivnog ponašanja u školi. Progresivno rastuću tendenciju nasilja, dezorijentacije, nemira primećuje majka i njegova porodica u vidu izliva besa, nasilnog i napadačkog ponašanja u poslednja dva meseca tokom kojih je sve više uzimao alkohol. Dete je prijavljeno na kliniku u stanju apstinencije jer majka nije dala detetu da konzumira nikakve supstance poslednja dva dana. Dete je nekoliko puta pokušalo da se uzdrži od alkohola; ali je svaka epizoda apstinencije bila praćena povećanjem konzumiranja alkohola. U fazi apstinencije, zapaža se nerazgovetan govor i poremećaj sna. Pregled centralnog nervnog sistema pokazao je simptome apstinencijalnog sindroma, uključujući borbenost, razdražljivost, agresivnost, oštećeno dugotrajno pamćenje. Psihometrijski testovi su imali niske rezultate u pogledu sposobnosti i veština. Na skali porodičnog okruženja, bio je nizak rezultat u svim podgrupama kao što su lično, odnosi i održavanje sistema. Oblasti kontrole ponašanja, rešavanja problema, komunikacije, afektivnog odgovora su bile niske. Kada se stanje deteta stabilizuje; primenjen je kratkoročni kurs potporne psihoterapije koji je uključivao kognitivnu bihejvioralnu terapiju, pristup zasnovan na porodici i opšte savetovanje usmereno na osobu/pacijenta”
- Koji faktori rizika i/ili protektivni faktori su prisutni?
- Koja je primarna motivacija za njegovu problematičnu upotrebu alkohola?
- Koji su opisani faktori rizika kontrolisani, a koji nekontrolisani?
- Šta može da promeni uticaj faktora na koje on ima ograničenu ili nikakvu kontrolu?
Aktivnost 4
Pokušajte da navedete nekoliko faktora rizika u različitim domenima.
Aktivnost 5
Pokušajte da navedete nekoliko zajedničkih faktora rizika.
Aktivnost 6
Pokušajte da navedete nekoliko zajedničkih protektivnih faktora.