Tema 3 Studije slučaja intervencija sprovedenih u školi

U ovoj lekciji su prikazane tri preventivne intervencije sprovedene prema uzrastu školske dece, koje se odnose na alkohol, a koje su klasifikovane kao najperspektivnije od strane Spotha i saradnika (2008, 2009, u Stigleru, Neusel & Cheryl, 2011).

Deca mlađa od 10 godina

Odgajanje zdrave dece (RHC)

Opis metodologije:
Ova intervencija je osmišljena da promoviše pozitivan razvoj mladih korišćenjem pristupa socijalnog razvoja čiji je cilj  određivanje faktora rizika i zaštinih faktora.

Školsko i porodično okruženje je uključeno u individualni program, koji je usmeren na dete.
Program obuhvata sve uzraste dece (od vrtića do srednje škole), predlažući materijal koji odgovara uzrastu prema razvojnim fazama mladih. Glavni ciljevi RHC-a su povećanje posvećenosti školama, akademske performanse i društvena kompetentnost i smanjenje antisocijalnog ponašanja.

U programu se smatralo da kako deca postaju starija, vršnjaci imaju veću ulogu u ponašanju. Socijalizacija podrazumeva
četiri srodna principa:

  1. uočene mogućnosti za uključivanje u aktivnosti i interakcije sa drugima,
  2. stvarni stepeni angažovanja i interakcija,
  3. veštine uspešnog učestvovanja u ovim interakcijama i aktivnostima, i
  4. jačanje sagledano iz ovih interakcija i aktivnosti.

Kada se druženje dešava kontinuirano, dete razvija vezu sa vršnjacima, koje zauzvrat usmeravaju ponašanje deteta, navodeći ga da prihvati neke radnje, a odbaci druge. Cilj programa je bio da se deca druže i formiraju veze sa prosocijalnim ljudima, što dovodi do pozitivnog ponašanja i razvoja mladih.
Program je bio usmeren na nastavnike, roditelje i učenike:

a)Nastavnici su kroz radionice stekli veštine za rad sa decom u učionici i efikasne strategijea učenja koje mogu da smanje rano agresivno ponašanje učenika i faktore rizika koji potiči iz školskog okruženja dok istovremeno povećavaju zaštitne faktore.

Neke teme su bile proaktivno upravljanje učionicom, kooperativne metode učenja i strategije za poboljšanje motivacije učenika. Ove radionice su obogaćene obukom u učionici, i nastavnici bi mogli da posmatraju drugog nastavnika koji koristi strategije RHC nastave. Komponenta školske intervencije bila je koncentrisana na unapređivanje učenja učenika, međuljudskih odnosa i veština rešavanja problema uz istovremeno povećanje akademskih performansi i povezanosti sa školom.

b)Učenici su kroz časove i vežbe dobili informacije iz društvenog i emocionalnog razvoja, rešavanja konflikata, razmišljanja na osnovu posledica i rešavanja problema kako bi poboljšali akademske performanse, povećali zbližavanje sa školom, naučili veštine odbijanja i izgradili prosocijalna uverenja o zdravim i konvencionalnim ponašanjima. Program je učenicima obezbedio strategije vršnjačke intervencije koje podučavaju društvene, emocionalne i veštine rešavanja problema. Časovi su bili specifični za uzrast dece. Na primer, mlađi učenici mogli su da učestvuju u podučavanju i studijskim klubovima tokom osnovne škole, ali su stariji učenici bili uključeni u individualizovane sesije učenja i grupne radionice u gimnazijama i srednjim školama. RHC je takođe ponudio programe letnjeg kampa za učenike sa problemima u postizanju dobrog školskog uspeha ili problemima u ponašanju koje su lično preporučili njihovi nastavnici u osnovnoj školi, kao i treninge za podizanje socijalnih veština u srednjoj školi.

c)Roditeljima je obezbeđena strukturirana serija od pet radionica, sesije u kući za odabrane porodice i dodatna podrška do 12 sesija. Roditeljske radionice su održali koordinatori škola - kuća (school–home coordinators, SHC). Ovi koordinatori  bili su stručni nastavnici i oni koji su bili specijalno obučeni za pružanje usluga roditeljima i porodicama. Roditelji su naučeni kako da obezbede nagrade za dobro ponašanje i kako da sankcionišu loše ponašanje i da komuniciraju sa svojom decom, kako da postave jasna pravila i standarde o specifičnim ponašanjima (upotreba supstanci, izlasci, seks) i uopšte da unaprede svoje roditeljske veštine i smanje porodične sukobe.

Ishodi ocenjivanja programa:

  • Upotreba alkohola: Braun i saradnici (2005) su ustanovili da se stopa prevalencije upotrebe alkohola povećala od 6. do 10. razreda. Konkretno, 29% svih učenika 6. razreda je koristilo alkohol bar jednom u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa 51. % u 10. razredu. Intervencija nije pokazala nikakve rezultate o promeni stopa upotrebe ili neupotrebe alkohola.
  • Učestalost alkohola: Postojali su značajni dokazi za učestalost upotrebe alkohola. Intervencija nije mogla da spreči decu u interventnoj grupi da probaju ili da koriste alkohol, ali je smanjila učestalost upotrebe alkohola u poređenju sa kontrolnom grupom.
  • Upotreba i učestalost upotrebe cigareta: Rasprostranjenost upotrebe cigareta se udvostručila, sa 9 odsto u 7. razredu na 18% u 10. razredu. Takođe, učenici koji su bili u interventnoj grupi su probali i koristili cigarete sa itom učestalošću kao učenici u kontrolnim grupama.

U slučaju interesovanja, proverite i Seattle Social Development Project.

  Adolescenti uzrasta od 10 do 15 godina

Ostati REALAN

Opis metodologije:

Ovaj program je odnosio na prevencija upotrebe supstanci i unapređenje socijalne i emocionalne kompetencije; dizajniran je da poboljša kompetencije povezane sa sprečavanjem upotrebe i zloupotrebe supstanci.

Ovaj program se zasniva na stvarnim pričama mladih adolescenata i video snimci su služili da obezbede društveno modeliranje, efikasne strategije, promovisanje pristupa od dece, preko dece, do dece.

Ovaj program  poboljšava socijalne, psihološke i emocionalne kompetencije koje služe za zaštitu mladih od upotrebe supstanci, pruža vizuelne modele ponašanja i uvežbava mogućnosti za primenu veština.

Program se sastoji od deset 45-minutnih lekcija, uključujući scenarije za igranje uloga i aplikacije za donošenje odluka, koje su zasnovane na pravim tinejdžerskim pričama kroz pet video snimaka.

Teme lekcija su: Opcije i izbori, Rizici, Komunikacija i konflikt, Odbijanje, Objašnjenje, Izbegavanje, Odsustvo, Norme, Suočavanje sa osećanjima i Mreže podrške.

Časovi su osmišljeni tako da promovišu interakciju među učenicima kao i među učenicima i nastavnicima tako da su učenici uključeni u učenje.

Učenici takođe uče kako da procene rizik, vrednuju svoje percepcije i osećanja i efikasno komuniciraju.

U okviru ovog programa, mladi imaju priliku da kreiraju svoje medije uz pomoć opcione intervencije koja uključuje tri lekcije od 40 minuta i uči mlade da razvijaju svoje medije za prevenciju kao što su posteri i video snimci.

Ishodi ocenjivanja programa:

Pokazano je da ovaj program:

  • Smanjuje stopu upotrebe alkohola, duvana i marihuane za čak 45 posto.
  • Dovodi do prekida upotrebe alkohola, duvana i marihuane. Učestalost prestanka upotreba svih supstanci bila je 61 posto veća za učesnike koji su bili u programa nego za učenikee koji nisu bili uključeni u program.
  • Dovodi do realnijje percepcije kolika je upotreba među vršnjacima, razvija stavove protiv upotrebe supstanci, povećava efikasnost u odolevanju kada im se supstance ponude, unapređuje veštine u ophođenju sa vršnjacima i drugima, unapređuje samosvest i odgovorno donošenje odluka.

U slučaju da postoji interesovanje, pogledajte i Projekata prevenijce Srednjeg Zapada  (Midwestern Prevention Project (MPP), poznat i kao Projekat STAR. Intervencija projekta – Project Northland pokazala je da je efikasna za decu srednjoškolskog uzrasta (11-13) i da je uspešna među srednjoškolcima (uzrasta 14-18 godina).