Tema 3 Komunikacijske veštine za rešavanje konflikta
Budući da su sukobi roditelja i nastavnika-mladih prirodni i neizbežni, važno je i za odrasle i za mlade da steknu i primene socijalne veštine koje će unaprediti efikasno rešavanje sukoba.
Korišćenje komunikacijskih veština koje su usmerene na rešavanje sukoba može podstaći toplinu u vezi, poboljšati sposobnost rešavanja problema i pregovaranja, smanjiti neprijateljstvo, izazvati osećaj da se pojedinci čuju i kreirati ispunjenije odnose.
- „Vin-vin pristup“: Rešavanjem potreba i zabrinutosti svih strana, cilj je da se protivnici pretvore u mirovne partnere.
- „Kreativni odgovor“: Problem koji se pojavljuje pogledajte kao priliku da saznate više, istražite i eksperimentišete sa mogućim rešenjima.
- „Empatija“: Razvijajte komunikacijske veštine da biste izgradili odnos i koristite slušanje da biste razjasnili razumevanje procesa rešavanja konflikta. Obezbedite dovoljno informacija kako bi se empatija mogla razviti za sve strane. Pozabavite se etiketiranjem, stereotipima i predrasudama.
- „Odgovarajuća asertivnost“: Primenite strategije za napad na problem, a ne na osobe. Ne podstičite lične napade i pokažite poštovanje prema ljudima.
- „Moć saradnje“: Uklonite „moć́ nad“ da biste izgradili „moć́ sa“ drugima. Podsticati kooperativno rešavanje problema i izbegavati nepravdu i neznanje.
- „Upravljanje emocijama“: Mudro izrazite strah, bes, povređenost i frustraciju. Svaka strana mora biti saslušana.
- „Spremnost za rešavanje“: Rešavanje ličnih pitanja koja izazivaju nemir. Pitanja koja vas lično ljute govore vam nešto o vama samima. U tom trenutku budite posebno pažljivi da osigurate svoju objektivnost.
- „Mapiranje sukoba“: Napišite potrebe, brige i ograničenja da biste otkrili zajedničke ciljeve za rešavanje konflikta. Podstaknite svaku stranu da deli svoje potrebe, strahove, vrednosti, ciljeve, ograničenja i stavove.
- „Razvoj opcija“: Zajedno dizajnirajte kreativna rešenja za rešavanje konflikta. Svaka strana treba da doprinese pronalaženju ideja i rešenja. Nemojte zanemariti privremena rešenja koja rešavaju deo problema. Ovo je dobro upravljanje konfliktima dok se radi na većim pitanjima.
- „Uvod u pregovore“: Planirajte i primenite efikasne odluke za rešavanje sukoba. Prijavite oblasti slaganja kao i neslaganja. Ovo podstiče da se proces rešavanja problema nastavi.
- „Uvod u medijaciju“: Treća strana može pomoći u kretanju ka rešavanju sukoba. Posrednik može osigurati da se sve strane saslušaju i pošteno zastupaju, te da se njihove potrebe i prava ispune.
- „Proširivanje perspektiva“: Procenite probleme u širem konceptu rešavanja sukoba.
Korišćenje podržavajuće komunikacije može pomoći pojedincima da se osećaju bezbedno i može povećati mogućnost da se neće osećati ugroženo da pokažu svoja osećanja ili stavove, što vodi pozitivnoj komunikaciji i moguće je rešiti konflikt. Njoku (2006) predlaže šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo u vezi sa komunikacijom podrške.
| RADITE | NE RADITE |
|---|---|
| Opisujte kako biste izrazili svoja osećanja | Koristite jezik koji procenjuje druge |
| Održavajte pažnju na problemu | Naglasite ličnu kontrolu osobina ličnosti |
| Dozvolite spontanost | Sledite strategije za koje se smatra da ćete dobiti samo ono što vi želite |
| Koristite empatiju da vidite tačku gledišta druge strane | Pokušajte da budete superiorni u odnosu na druge |
| Naglasiti ravnopravnost strana i njihovo pravo na učešće | Izrazite stepen sigurnosti zbog čega ste bliski |
U Americi, federalno posredovanje koristi pristup komunikacije zasnovan na interesima za rešavanje sukoba, prateći ove korake:
- Identifikovanje pitanja: Obe strane predstavljaju svoja pitanja o kojima se raspravlja, a zatim sve strane razgovaraju kako bi razjasnile sukob
- Definisanje interesa: Obe strane daju više informacija o svojim interesima, postavljaju se pitanja kako bi se unapredilo razumevanje izraženih tačaka
- Rešenja ili opcije za razmišljanje: Sve strane sarađuju tako što razmišljaju ideje o tome kako da zadovolje sva pitanja i zadovolje svačije interese odabirom jedne ideje ili kombinacije ideja.
- Primena kriterijuma: Stranke procenjuju predložene ideje na osnovu utvrđenih kriterijuma
- Postizanje konsenzusa: Strane odlučuju o rešenju koje odgovara njihovim potrebama. Iako je postignut kompromis oko rešenja, ono možda nije optimalan izbor za svakog od njih
Njoku, I. A. (2006). The role of communication in conflict resolution. International Journal of Communication, 133-141.