Tema 2 Razmatranje efikasanih preventivnih intervencija (PI) u školama

  • Ograničavanje supstanci u školskom okruženju
  • Smanjite ili isključite pristup supstancama u školskom okruženju
  • Stvorite siguran osećaj među učenicima i promovišite pozitivno i zdravo uključivanje u školski sistem
  • Podržite učenike i pružte im savet umesto da ih kažnjavate u slučaju npr. upotrebe alkohola.
  • Univerzalna: Obraćaju se celokupnoj populaciji, kako bi mladima dali vešine kako da izbegnu upotrebu alkohola ili odlože ranu upotrebu alkohola.
  • Selektivna: Obraćaju se određenim grupama, za koje je verovatno da će razviti upotrebu alkohola ili zavisnost, često zato što imaju manje društvenih veza i resursa.
  • Ciljana: Oni ciljaju pojedince sa problemima u ponašanju ili psihološkim problemima koji imaju veći rizik problematične upotrebe alkohola kasnije u životu, na primer savetovanje mladih korisnika alkohola.

Razvijen je niz intervencija sa ciljem da budu sprovedene u školama kako bi se sprečio ili odložio početak upotrebe alkohola, od kojih je većina usmerena na srednjoškolce.

Većina ovih intervencija nastoji da smanji faktore rizika za upotrebu alkohola na individualnom nivou, dok se druge intervencije usmerene na socijalne faktore rizika i faktore rizika iz okruženja.

  • Intervencije su zasnovane na teoriji, sa posebnim fokusom na model društvenih uticaja, koji naglašava pomoć učenicima da identifikuju i odole se društvenim uticajima (npr. od strane vršnjaka i medija) da koriste alkohol.
  • Intervencije se bave društvenim normama u vezi sa upotrebom alkohola, naglašavajući da upotreba alkohola nije uobičajena ili prihvatljiva među mladima.
  • Intervencije izgrađuju lične i društvene veštine koje pomažu učenicima da se odupru pritisku da koriste alkohol.
  • Intervencije koriste interaktivne tehnike podučavanja (na primer, aktivnosti u malim grupama i igranje uloga) da bi se učenici uključili.

Sledeće, veoma važno razmatranje koje treba imati na umu u vreme osmišljavanja preventivnih programa je da oni ne bi trebalo da se fokusiraju samo na alkohol, već i na učenike.

Štaviše, okruženje u kome su deca i adolescenti treba da bude podržavajuće kao i za njihove roditelje i da im pruža primer (roditelji, nastavnici, itd.). Isto bi trebalo da se desi sa decom i samim učenicima osnaživanjem njihovih veština i ličnosti.

Bibliografija (European Monitoring Center for Drugs and Drugs Addiction, 2019) predlaže da škola treba da sledi dole navedene korake za projektovanje, implementaciju i procenu preventivne intervencije.

Procena potreba

Preliminarna hipoteza i postavka sadržaja

  • Ciljna grupa
  • Definicija opštih i specifičnih ciljeva
  • Definicija funkcionalnih ciljeva
  • Formulacija indikatora

Definicija neophodnih izvora

Evaluacija

Implementaciju

Provera izvodljivosti

Definicija izvora finansiranja

Izvor: Antidrug Council of Cyprus (2020).

Teorija promene je alatka koja može pomoći školi da jasno izrazi i povežu svoj rad sa svojim višim ciljevima i omogućava im da uoče potencijalne rizike u svom planu i dele osnovne pretpostavke u svakom koraku.

Ova alatka takođe može pomoći u usklađivanju članova tima sa većim krajnjim ciljem i može im pomoći da shvate svoju ulogu u njegovom ostvarivanju.

Postavljanje teorije promena je kao pravljenje mape puta u kojoj su izloženi koraci kojima škola planira da postigne određeni cilj u smislu sprečavanja problematične upotrebe alkohola.

Ovo nije specifičan alat razvijen za ovo polje, ali može biti koristan u organizovanju intervencije kroz nastavne jedinice. Takođe može pomoći nastavniku da isplanira šta želi da postigne na času i isplanira relevantne lekcije.

  1. Počnite tako što ćete uočiti glavni problem koji želite da rešite, kao i svoju dugoročnu viziju o promeni koju želite da postignete.
  2. Zatim završite ostale korake, kao što su ključna publika i kako bi došli do te publike. Potrudite se da budete što određeniji jer će vam to pomoći da dođete do efikasnijih akcija koje možete preduzeti.
  3. Počnite od vašeg definisanog problema,  ka dugoročnom uticaju koji možete da imate.
  4. Navedite na koga problem najviše utiče i ko bi mogao najviše da vam pomogne u radu– ovo bi mogla da bude mala zajednica ili velika organizacija.
  5. Onda razmislite gde da započnete svoj rad, možda ćete morati da nađete mesto ili osobu od koje će te početi.
  6. Pokušajte da smislite neke praktične korake koje možete preduzeti da biste napravili promene – kao što je stvaranje partnerstava ili prilagođavanje  postojeći procesa u radu.
  7. Potrudite se da ovo ostane što više orijentisano na akciju. I na kraju, kakvi bi bili trenutni rezultati ili ishodi? To bi mogli biti opipljivi rezultati koje možete pokazati drugim ljudima da biste razjasnili kako vaš rad pravi razliku.
  8. Navedite ključne ishode do kojih bi vaša aktivnost dovela, a to su preduslovi koji su vam potrebni da biste realizovali svoju viziju.
  9. Dok popunjavate svako polje u radnom listu, od ključnog je značaja da se osvrnete i na ključne pretpostavke koje podupiru ove korake u radu. To vam može pomoći da uočite potencijalne rizike ili veze između različitih projekata.

Svi relevantne zainteresovane strane mogu dublje da se obuče za ovu teoriju.

IŽelim da razjasnim svoje prioritete, definisanjem svojih ciljeva i puta da dođem do njih…

Teorija promene, prilagođena i preuzeta iz https://diytoolkit.org/tools/theory-of-change/

  1. Zašto – Zašto radimo ovaj program? Ovo pitanje će vam omogućiti da potvrdide dobiti koje program treba da pruži, što će vam omogućiti da održite program koji će zadovoljiti vašu publiku i zainteresovane strane.
  2. Šta – Šta da radimo? Ovo je prvo pitanje koje postavljate kada pokušavate da prikupite podršku za svoj program i definišete obim delovanja.
  3. Ko – Ko su vaši akteri, tim, studenti/učesnici koji će raditi na tome, sponzorisati i na kraju ko će imati koristi od toga kada vaš program bude završen?
  4. Kada – Kada će se program održati? Morate da znate za šta i ko će biti deo vašeg programa pre nego što možete adekvatno odgovoriti kada će se to dogoditi.
  5. Gde – Gde će se odvijati program? Kada će biti gotov za one kojima je njamenjen?
  6. Kako – Koje prakse, metode i alati su neophodni da bi se program dogodio?

Aktivnosti

Koje su potrebe vašeg razreda/škole? Planiranje intervencije pomoću šeme “Teorija promena” ili alatke sa šest pitanja.

Deca mlađa od 10 godina

Povezivanje interesa porodica i nastavnika (LIFT)

Opis metodologije:
Osmišljen je tako da se odnosi na dva faktora koju decu izlažu riziku u smislu agresivnog i antisocijalnog ponašanja i delikvencije:

a)agresivna i druga ugrožena društvena ponašanja sa nastavnicima i vršnjacima u školi i

b)određene prakse roditeljstva, uključujući nedoslednu disciplinu i nadzor koji nije temeljan.

Ciljna grupa ove intervencije bila su deca u okviru osnovne škole, konkretno učenici prvog razreda (6-7 godina) i učenici petog razreda (10-11 godina). Program je osmišljen za decu i njihove porodice koje žive u rizičnim kvartovima.

Tokom celog programa u svakoj učionici je postojala posebna "LIFT linija" (telefon i telefonska sekretarica) koja je podržavala komunikaciju među nastavnicima i roditeljima. Obe strane su koristile ovu liniju, da podele zabrinutost, snime poruke o aktivnostima klase i razmeni. Obe strane su koristile ovu liniju za podelu zabrinutosti oko definisanog problema, snimanje i razmenu poruka o aktivnostima u razredu.

Program je imao tri glavne komponente intervencije:

1) Obuka u učionici za razvoj socijalnih veština dece, održana je u 20 jednočasovnih sesije tokom 10 nedelja. Svaka sesija je uključivala:

a) nastava u učionici i diskusija o specifičnim socijalnim veštinama i veštinama rešavanja problema,

b) vežbanje veština u malim i velikim grupama, 

c) igru - igre dobrog ponašanja (Good Behaviour Game, GBG) grupe, i

d) pregled i predstavljanje dnevnih nagrada.

Delovi a, b i d su se odigrali u učionici i deo b, na igralištu. Nastavni program je bio sličan za sve učenike, ali se razlikovao po načinu sprovođenja, grupnim vežbama i naglašavanju sadržaja u skladu sa uzrastom učenika.

2) Igra dobrog ponašanja (GBG), koje se odigravalo tokom navedenog treninga na igralištu sa ciljem da se podstaknu pozitivni odnosi vršnjaka.

Tokom igre, nagrade su dobijala deca koja su pokazala pozitivne veštine rešavanja problema i druga pozitivna ponašanja sa vršnjacima. Ove nagrade, čak i pojedinačne, računale su se za nagrađivanje cele grupe ili razreda. Postojao je sistem bodovanja koji se koristio da obeshrabri negativno ponašanja.

3) Obuka za roditeljske veštine je sprovedena za 10 do 15 roditelja i sastojala se od šest sedmičnih sesija od po dva i po sata, posle škole ili uveče. Teme su bile: pozitivno ohrabrivanje, disciplina, praćenje, rešavanje problema i uključenost roditelja u školu.

4) Ishodi ocenjivanja programa:

  • Fizička agresija kod dece: Rid i saradnici (1999) otkrili su da su pre intervencije deca u grupama za kontrolu i intervencije ispoljajala u proseku 6,0 fizički agresivnih ponašanja na igralištu tokom pauze svakog dana. Nakon intervencije deca su u proseku imala 4,8 agresivnih ponašanja dok su učesnici kontrolne grupe u proseku imali 6,6 dnevno!
  • Pokretanje upotrebe supstanci: DeGarmo i kolege (2009) otkrili su da su mladi iz programa LIFT-a, u poređenju sa kontrolnom grupom, pokazali 10 podsto manji rizik od upotrebe duvana i približno 7 podsto smanjen rizik od upotrebe alkohola za uzrast 15-16 godina; dobijeni rezultati su bili statistički značajni.