Tema 2 Kritičko razmišljanje

• Na svet se gleda kao na društveno konstruisan tekst koji se može čitati. Sve se smatra materijalom za čitanje i tumačenje. Termin „tekst“ prevazilazi tradicionalni termin i može biti slika, poster, pesma, video, Facebook post, itd.
• Učenici su istraživači jezika, slika, prostora i objekata, istražujući šta se smatra jezikom, čiji jezik se računa i ko odlučuje. Oni istražuju načine na koje se tekstovi mogu revidirati, prepisati ili rekonstruisati kako bi se preneta poruka(e) promenila ili preformulisala.
• U kritičkoj pismenosti postoji shvatanje da tekstovi nikada nisu neutralni i da su svi tekstovi kreirani iz određene perspektive da bi preneli specifične poruke koje pozicioniraju čitaoce na određene načine i nateraju ih da razmišljaju i veruju u određene stvari na određene načine. Postoji potreba da se ispita perspektiva drugih, sumnja, zapita se i razume koju poruku pokušavaju da prenesu.
• Što se pre učenici upoznaju sa takvom praksom, pre će moći da postanu kritički pismeni i procene da li su informacije tačne ili iza njih stoje skrivene poruke.
• Pored toga, studenti imaju više mogućnosti da doprinesu pravedan i društveniji svet tako što će biti u mogućnosti da donose informisane odluke u vezi sa pitanjima kao što su moć i kontrola, praktikuju demokratsko državljanstvo i razvijaju sposobnost da razmišljaju i deluju etički.
• Na primer, kritičko čitanje teksta sa flaše vode može rezultirati ispitivanjem prakse ispijanja flaširane vode i promenom te prakse podrška u stvaranju održivog sveta.

Zbog sve veće upotrebe tehnologije, tekstovi su postali multimodalni, a pismenost prelazi iz značenja sposobnost čitanja i pisanja do sposobnosti tumačenja svih tekstova koji okružuju naše društvo zbog rasprostranjene upotrebe medija, društvenih i drugih. “Obrazovanje medijske pismenosti” (National Association for Media Literacy Education – NAMLE, 2010):

• Zahteva aktivno ispitivanje i kritičko razmišljanje o porukama koje primamo i kreiramo.
• Proširuje koncept pismenosti, koji je uglavnom bio fokusiran na čitanje i pisanje, kako bi obuhvatio sve oblike medija (audio, video, poster, slike itd.).
• Gradi i pojačava veštine za učenike svih uzrasta. Kao i pismeno štampanje, te veštine zahteva integrisanu, interaktivnu i ponovljenu praksu.
• Razvija informisane, refleksivne i angažovane učesnike od suštinskog značaja za demokratsko društvo.
• Prepoznaje da su mediji deo kulture i da funkcionišu kao agenti socijalizacije.
• Potvrđuje da ljudi koriste svoje veštine, uverenja i iskustva da konstruišu svoja značenja iz medijskih poruka.

Studenti od malih nogu često znaju mnogo o onlajn medijskim tehnologijama, ali možda ne moraju nužno da imaju razvijene medijske i kritičke veštine pismenosti koje bi im pomogle da se kreću, procenjuju i razumeju zastupljenost poruka sa kojima se susreću.

• Neke važne tačke za nastavnike koji rade na razvoju veština kritičkog razmišljanja na svojim časovima su: 

a. Sve medijske poruke su ‘konstruisane’: Učenici mogu da ispitaju po čemu se mediji razlikuju od stvarnosti, procene šta je prikazano u poređenju sa iskustvima iz stvarnog života ili procene pozadinu producenta/produkcije medijskih poruka

b. Medijske poruke se kreiraju pomoću kreativnog jezika sa sopstvenim pravilima: učenici mogu da ispitaju tehnike oglašavanja/proizvodnje i vide kako se jezik koristi za prenos određene poruke.

c. Većina medijskih poruka je konstruisana da bi ostvarila profit i/ili moć: učenici mogu da ispitaju svrhu oglašavanja ili marketinških strategija i nastavnici mogu da podstaknu skepticizam prema oglašavanju.

• “vrsta obrasca razmišljanja koji zahteva da ljudi budu refleksivni, i da obraćaju pažnju na donošenje odluka koje vode njihova uverenja i postupke. Kritičko razmišljanje omogućava ljudima da odbiju sa više logike, da obrađuju sofisticirane informacije i sagledaju razne strane pitanja kako bi mogli da donose solidnije zaključke.”
• “intelektualno disciplinovan proces aktivnog i veštog konceptualizacije, primene, analize, sintetizacije i/ili procenjivanja informacija prikupljenih od, ili generisanih posmatranjem, iskustvom, promišljanjem, rezonovanju ili komunikacijom, kao vodič kroz verovanje i delovanje.” (Glaser, 1941).