Tema 2 Definicije upotrebe duvana među decom i adolescentima

Uopšteno govoreći, upotreba duvana se može definisati kao svako uobičajeno korišćenje lista biljke duvana i njegovih proizvoda.

Dominantna upotreba duvana je udisanje dima cigareta, lula i cigara; postoje bezdimni duvanski proizvodi koji se ili njuše, sišu ili žvaću. Štaviše, poslednjih godina došlo je do porasta elektronskih cigareta (ili e-cigareta) i drugih novih proizvoda koji sadrže nikotin i duvan, kao što su proizvodi zagrejanog duvana (Heated tobacco products, HTP). Iako e-cigarete ne sadrže duvan, a mogu ili ne moraju da sadrže nikotin, neophodno je voditi računa i o njima zbog porasta popularnosti ovih proizvoda. Prema izveštaju SZO (2020), zbog dugotrajnih i štetnih efekata na mozak u razvoju, izloženost supstanci koja izaziva visoku zavisnost poput nikotina, i e-cigarete i HTP su posebno rizični kada ih koriste deca i adolescenti.

Direktiva 2014/40/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 3. aprila 2014. o usklađivanju zakona, propisa i administrativnih odredbi država članica u vezi sa proizvodnjom, prezentacijom i prodajom duvana i srodnih proizvoda i stavljanju van snage Direktive 2001/ 37/EC navodi da „države članice treba podsticati da spreče prodaju takvih proizvoda deci i adolescentima, usvajanjem odgovarajućih mera koje postavljaju i primenjuju starosne granice“ (str.6). S obzirom da je u 26 država članica minimalna starost za kupovinu duvana 18 godina, dok u Austriji i Belgiji duvan mogu da kupuju deca od 16 godina, svaka upotreba duvana među decom i adolescentima je problematična.

DSM-5 definiše poremećaj upotrebe duvana kao problematičan obrazac upotrebe duvana koji vodi do klinički značajnog oštećenja ili uznemirenosti, što se manifestuje sa najmanje dva simptoma predstavljena u tabeli 3 na sledećem slajdu. Ako su prisutna 2-3 simptoma, smatra se da je to laka forma, ako je 4-5 simptoma umerena, a ako ih ima 6 i više smatra se teška forma.

MKB-11 definiše zavisnost od nikotina kao poremećaj regulacije upotrebe nikotina koji nastaje ponovljenom ili kontinuiranom upotrebom nikotina.

Poređenje dijagnostičkih kriterujuma za poremećaj upotrebe duvana i zavisnost od nikotina u MKB-11 i DSM-5

Dijagnostički kriterijumi ICD-11 Zavisnost od nikotina DSM-5 Poremećaji usled upotrebe duvana

Konzumira se u većim količinama ili tokom dužeg perioda od predviđenog.

Postoji uporna želja ili neuspešni napori da se smanji ili kontroliše upotreba.

Mnogo vremena se troši na aktivnosti koje su neophodne za njegovo dobijanje ili korišćenje

Žudnja, ili snažna želja ili nagon za korišćenjem.

Nastavak upotrebe uprkos stalnim ili ponavljajućim društvenim ili međuljudskim problemima uzrokovanim upotrebom ili pogoršanjem upotrebe.

Odustaje se ili se smanjuju važne društvene, profesionalne ili rekreativne aktivnosti zbog upotrebe

Ponavljajuća upotreba u situacijama u kojima je fizički opasna

Ponavljajuća upotreba koja dovodi do neispunjavanja glavnih uloga na poslu, u školi ili kod kuće

Upotreba se nastavlja uprkos saznanju o postojanju ili ponavljajućem fizičkom ili psihičkom problemu koji je verovatno izazvan ili pogoršan upotrebom

Tolerancija

Withdrawal Prekid

ICD-11 takođe definiše intoksikaciju nikotinom kao klinički značajno prolazno stanje koje se razvija tokom ili ubrzo nakon konzumiranja nikotina koje karakterišu poremećaji svesti, kognicije, percepcije, afekta, ponašanja ili koordinacije (kao što su nemir, psihomotorna agitacija, anksioznost , hladan znoj, glavobolja, nesanica, lupanje srca, parestezija, mučnina ili povraćanje, grčevi u stomaku, konfuzija, bizarni snovi, osećaj peckanja u ustima i salivacija, i u retkim slučajevima paranoidne ideje, poremećaji percepcije, konvulzije) ili poznati farmakološki efekti nikotina i njihov intenzitet je usko povezan sa količinom unesenog nikotina. Ovi efekti su vremenski ograničeni i nestaju kako se nikotin čisti iz tela

Trovanje nikotinom se češće javlja kod netolerantnih korisnika ili kod onih koji uzimaju veće doze od uobičajenih, i stoga je važno da se prepozna kod dece i adolescenata.