Tema 1 Uvod
- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva sve zemlje da u potpunosti iskoriste Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana i njene smernice, kako bi zaštitile mlade ljude, žene, socijalno ugrožene grupe i ljude koji ne puše, ali su izloženi pušačkom okruženju; biće potrebno uložiti mnogo ciljanih napora na prevenciji i kontroli duvana da bi se postigao globalni i regionalni cilj smanjenja upotrebe duvana za 30% (WHO, 2019).
- Obrazovanje, komunikacija i obuka su tri načina uz pomoć kojih se može podići svest i postići društvenu promena na tu temu i sprečiti mlade ljude da započnu sa upotrebom duvana (WHO FCTC, 2013).
- Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCCDA) definiše životne veštine kao „veštine koje omogućavaju ljudima da se efikasno nose sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života kroz podučavanje prilagodljivog i pozitivnog ponašanja’’.
- U preventivnim intervencijama često ciljamo na razvoj životnih veština kao što su: donošenje odluka; rešavanje problema; kreativno razmišljanje; kritičko razmišljanje; efektivna komunikacija; veštine međuljudskih odnosa; samosvest; empatija; suočavanje sa emocijama; suočavanje sa stresom; i otpornost.
- Štaviše, neke tehnike koje treba razviti među učenicima odnose se na oslobađanje od stresa, upravljanje besom ili tugom, razvoj samopoštovanja, uspešnu implementaciju ciljeva, razvoj društvenih veština, kao što su otpor vršnjacima, iznošenje potreba, potvrđivanje, pronalaženje alternativnih aktivnosti i prihvatanje odgovornosti za svoje postupke.
- utičući na njihovo znanje i stavove o supstancama (posledice, fiziološki efekti upotrebe duvana, itd.), i podučavajući o veštinama za odupiranje medijima, reklamiranju i uticajima vršnjaka/društvenim pritiscima da koriste supstance,
- razvijanjem ličnih samoupravljačkih veština, kao što su donošenje odluka i rešavanje problema, otpornost na uticaje medija, suočavanje sa anksioznošću, besom i frustracijom i samopoboljšanje/promena ličnog ponašanja, i
- pružajući pomoć učenicima da razviju i unaprede svoje društvene veštine, kao što su veštine komunikacije, veštine koje se odnose na muško-ženske odnose, veštine razgovora, itd. (J. B., Gilbert & V. K., Lori, 2000).
Ovo je veoma koristan priručnik za obuku koji može dati uvid u pristup Obuci životnih veština.
- Ovakvi programi prevencije u školama mnogo verovatnije će pokazati pozitivne rezultate kod učenika ako program facilitiraju nastavnici u poređenju sa nešto starijim vršnjacima. Nastavnici dobro poznaju učenike i imaju nastavno iskustvo, kao i veštine upravljanja učionicom; ova vrsta obuke dolazi sama po sebi.
- Mladi adolescenti mnogo više prihvataju starije vršnjake kao voditelje programa nego odrasle vođe; obučeni stariji vršnjaci mogli bi da budu uključeni u fasilitaciju razvoja veštine, i na taj način bi mogli da pomognu nastavnicima i da služe kao pozitivni uzori.
- Međutim, ovu obuku mogu uspešno da urade i zdravstveni radnici gde je adekvatno.
- Budete dobro pripremljeni.
- Dobro poznajete aktivnosti.
- Budete spremni da podržite učenike u celoj proceduri.
- Budete sigurni da se učenici osećaju prijatno da se izražavaju i da se potpuno angažuju u aktivnostima.
- Razmislite o metodama koje će se koristiti za obuku.
- Za ovakvu vrstu materijala pokazano je da su facilitiranje grupne diskusije i fokusiranje na uvežbavanje tih veština na času bili najefikasniji, u poređenju sa predavanjima i drugim tradicionalnim oblicima nastave.
- Postanite trener ili vodič u fazi implementacije; na primer, u slučaju nastavnika, oni su pozvani da nekako zaborave svoju ulogu instruktora koji sve znaju (ovo ćemo proveriti u 3. delu – Tema 3).
- Instrukcija i demonstracija: Nastavnik objašnjava učenicima kako i kada da koriste veštinu, a zatim pokazuje učenicima kako da izvode veštinu.
- Proba ponašanja: U ovoj fazi učenici uvežbavaju veštinu koristeći igru uloga ili ispred učionice ili u malim grupama. Scenariji igranja uloga treba da budu jasno opisani i ne bi trebalo da traju dugo (idealno oko jednog minuta) da bi se omogućilo što većem broju učenika da učestvuje.
- Povratna informacija: Nastavnik komentariše prednosti i slabosti „učinaka“ veština svakog učenika. Važno je fokusirati se na veštinu, a ne na učenika. Nastavnik mora da pruži povratnu informaciju na nežan način i uz podršku kako bi učenici razumeli koje aspekte su dobro uradili, koje treba poboljšati i kako da ih poboljšaju.
- Društveno pojačanje: Nastavnik naglašava pozitivne elemente svakog učenika u njegovom ili njenom izvođenju veština. Fokusiranje na jedan do dva elementa trebalo bi da bude adekvatno. Važno je imati na umu da samoefikasnost svakog učenika treba unaprediti, te se stoga napredak svakog učesnika procenjuje pojedinačno.
- Produžena praksa: Poslednji korak u procesu obuke veština je produžena praksa u kojoj učenici dobijaju „domaće zadatke“ za ponašanje.
- Na primer, kada se praktikuje suočavanje sa stresom, ova praksa bi mogla da bude vežbanje tehnike za suočavanje sa anksioznošću kod kuće jednom dnevno. Ili kada vežbate otpor vršnjacima, aktivnost bi mogla biti da kažete ne prijatelju kada učenik ne želi da prihvati bilo kakvu sugestiju ili da asertivno odgovori u tri različite situacije.
Ovim se olakšava korišćenje naučenih veština u situacijama van učionice, promoviše primena u različitim situacijama i podstiču učenici da koriste veštine kao deo svog svakodnevnog života. Nastavnici mogu dodatno olakšati proces tako što će dalje razgovarati sa učenicima o tome kako se razvijaju ili šta bi mogli poboljšati ili promeniti.
- Uz to, podrazumeva se da razvoj životnih veština ne bi trebalo da bude jednočasovna sesija, već paket materijala koji se sprovodi u dužem periodu (na primer, jednom nedeljno tokom 15 nedelja, ili nekoliko puta nedeljno za približno 5 nedelja) ili još bolje, pristup usvojen međunastavnim planovima i programima.
- Na sličan način, „Unplugged“ je školski program koji uključuje komponente koje se fokusiraju na kritičko razmišljanje, donošenje odluka, rešavanje problema, kreativno razmišljanje, efikasnu komunikaciju, veštine međuljudskih odnosa, samosvest, empatiju, suočavanje sa emocijama i stres, normativna uverenja i znanje o štetnom uticaju supstanci na zdravlje.
- Nastavni plan i program se sastoji od 12 jednočasovnih jedinica koje jednom nedeljno predaju odeljenjski starešine koji su prethodno pohađali 2,5-dnevnu obuku. U registru, EMCDDA ocenjuje Unplugged kao „koristan“, što znači da će verovatno biti efikasan u različitim kontekstima (European Monitoring Center for Drugs and Drug Addiction, 2019). Možete pročitati ovde akademski članak o tome (pp. 93-107).