Tema 4 Saradnja sa porodicama i bliskim okruženjem

Društveno-ekološki model naglašava važnost rada na svim nivoima na rešavanju faktora koji utiču i na pojedince i na stanovništvo.

Čak i ako škole imaju jasnu politiku protiv upotrebe alkohola, prihvatanje konzumiranja pića među maloletnicima od strane roditelja i šire zajednice, moglo bi da ima manji uticaj nego ako prevencija uključuje izmene školske politike plus obrazovanje za roditelje o opasnostima pića za maloletnike ili gradsku uredbu koja zahteva da prodavci alkohola učestvuju u obuci.

Tabela Pregled koordiniranih strategija prevencije.

Nivo Faktor rizika Zaštitni faktor Primer strategije

Pojedinac

  • Genetska predispozicija za zloupotrebu supstanci
  • Prenatalna izloženost alkoholu
  • Loša kontrola impulsa
  • Pozitivna slika o sebi
  • Samoregulacija i kontrola
  • Društvena kompetentnost
  • Terapija psihoedukacijom jedan na jedan
  • Obuka za društvene veštine i veštine donošenja odluka

Odnos

  • Roditeljska propustljivost
  • Vršnjačko prihvatanje teškog opijanja
  • Pozitivno učešće roditelja
  • Vršnjačko neodobravanje upotrebe supstanci
  • Niska upotreba supstanci među vršnjacima
  • Obuka roditelja o saopštavanju neodobravanja upotrebe
  • Obuka u veštinama kako reći „ne” vršnjacima

Zajednice

  • Loša bezbednost u susedstvu
  • Policija dozvoljava upotrebu supstanci kod maloletnika
  • Dostupnost aktivnosti posle škole
  • Niska percepcija upotrebe alkohola među učenicima
  • Kampanja društvenog marketinga za promovisanje pozitivnih društvenih normi

Društveno

  • Zakon povoljan za upotrebu supstanci
  • Istorijska trauma
  • Ograničena dostupnost supstanci

  • Povećanje cene ili poreza na alkohol
  • Podići minimalnu zakonsku starosnu granicu zakonzumiranje pića

Intervencije zasnovane na školama mogu imati određenog uticaja na prevenciju, kratkoročno gledano.

Kako škola ima glavnu ulogu u životima mladih, škole mogu da budu centralna koordinaciona institucija za primarnu prevenciju i da ih povezuju sa porodicama, medijima i politikom zajednice (Stigler, Nojsel, & Šeril, 2011).

Biće predstavljena dva programa zasnovana na dokazima, kako je opisano u Evropskom centru za praćenje droga i zavisnosti od droga (European Monitoring Center for Drugs and Drugs Addiction) koja se odnose na razgovor o alkoholu sa mladima (2017).

Prvi je španski selektivni multi-komponentni program, sa ciljem da se spreči upotreba alkohola za decu koja imaju visokorizično ponašanje, a drugi je nemački program naznačene prevencije, koji je usmeren na decu roditelja koji zloupotrebljavaju supstance, a koji su zauzvrat u znatnom riziku od razvoja upotrebe supstanci i drugih mentalnih poremećaja.

Postoje neki dokazi da multikomponentne intervencije mogu imati rezultate kada se sprovodi intervencija problematične upotrebe alkohola kod mladih, posebno za odlaganje upotrebe alkohola u slučaju dece koja su pod visokim rizikom.

Međutim, malo je dokaza da su ti pristupi efikasniji od onih sa jednom komponentom.

U slučaju EmPeCemos-a, možemo reći da je to efikasna strategija selekcije jer cilja mlade sa poznatim pojedinačnim faktorima rizika za upotrebu alkohola, uključujući faktore rizika ličnosti ili probleme sa ponašanjem pre početka upotrebe alkohola.

Ovi programi pokazuju snažnije i dugoročne efekte na početak opijanja, pojavu prekomernog opijanja i simptome pijenja u visokorizičnim populacijama.

Naprotiv, u slučaju da se koriste selektivni pristupi kod učenika koji konzumiraju alkohol i učenika koji imaju rizična ponašanja, pokazalo se da su mladi usvojili neželjene norme pre nego što su usvajili pozitivne norme.

Deca mlađa od 10 godina

EmPeCemos (Španija)

Opis metodologije:
Namenjen je deci (7-10 godina) sa ranim problemima u ponašanju i sprovodi se u malim grupama od 5-10 i 1-2 moderatora za svaku sesiju. Sastoji se od tri komponente koje donose promene kod deteta i u njegovom najbližem okruženju:

1)Porodična komponenta (12 sesija), koja obučava roditelje u odgovarajućim praksama roditeljstva i promoviše pozitivne odnose u porodici i sa školom.

Sesije su:

  1. Prezentacija programa
  2. Jačanje pozitivnih odnosa
  3. Učešće u zadacima škole i saradnji porodice i škole
  4. Poboljšanje komunikacije u porodici
  5. Učenje ignorisanja
  6. Upravljanje stresom i samokontrola
  7. Postavljanje granica u ponašanju
  8. Postavljanje očekivanja
  9. Posledice na loše ponašanje
  10. Posledice na nedolično ponašanje
  11. Učenje dece da rešavaju probleme
  12. Kraj programa.

2) Komponenta usmerena na decu (12 sesija), za razvoj emocionalnih veština (identifikacija i regulacija emocija), kognitivnih veština (zauzimanje perspektive, rešavanje problema) i društvenih veština (neverbalna komunikacija, uspostavljanje prijateljstava).

Struktura obuhvata dve opšte sesije:

  1. Prezentacija i uspostavljanje grupne dinamike, i
  2. Tehnike samokontrole deteta

Pored toga, metodologija je obuhvatila tri specifična blok teme, podeljene na sesije

a) Emocionalni blok:

  1. Učenje da spoznate emocije
  2. Učenje da poznajete emotivno reagovanje
  3. Reagovanje na negativne emocije

b) Kognitivni blok:

  1. Zazimanje perspektiva i rešavanje problema
  2. Upravljanje rešavanjem problema

c) Blok socijalnih veština:

  1. Mi i ostali
  2. Razvijanje veština za sticanje prijatelja, i
  3. Opšti pregled

3) Komponenta usmerena na nastavnike (8 sesija), da ih opremi promocijom pozitivnih ponašanja u učionici, upravljanjem remetilačkim ponašanjem i saradnjom sa porodicom.

Seanse su bile:

  1. Prezentacija programa
  2. Moć pohvale
  3. Saradnja sa porodicom
  4. Uspostavljanje pravila klase
  5. Efikasna uputstva
  6. Postavljanje očekivanja: nagrade i podsticaji
  7. Definisanje očekivanja
  8. Upotreba negativnih posledica


Postoji bliska saradnja između svih komponenti:

  1. Roditelji i nastavnici sarađuju sa decom na osmišljavanju planova rada.
  2. Roditelji i nastavnici podržavaju razvoj dečijih veština jer su obučeni za one veštine koje deca uče, i na taj način su škola i kućno okruženje usklađeni.
  3. Deca svoje veštine praktikuju kroz aktivnosti koje uključuju angažovanje roditelja i nastavnika.

Što se tiče metodologije sesija, uključena je raznovrsna dinamika, zasnovana na principima teorije socijalnog učenja i principima kognitivnog ponašanja: uputstva predavača, diskusija, posmatranje, modeliranje, ispitivanja ponašanja, povratne informacije i praksa u kontekstu okruženja.

Ova vrsta prakse se posmatra kao centralni deo u okviru planiranih programa jer se zasniva na specifičnim kontekstima, monitoringu iz programa i primenjuje se u svakodnevnim problemima svakog učesnika.

Na taj način učenici imaju priliku da iskažu svoje nevolje/probleme i pronađu rešenja u zaštićenom okruženju.

Deca od 8-12 godina

Trambolina (Nemačka)

Opis metodologije:
Ovaj program prevencije je selektivan i usmeren je na decu uzrasta od 8 do 12 godina iz porodica sa najmanje jednim roditeljem i odnosi se na upotrebu supstanci i ima za cilj sprečavanje pojave poremećaja upotrebe supstanci.

Glavni ciljevi su da se:

  • Nauče strategije za rukovanje stresnim situacijama izazvanim zloupotrebom supstanci ili zavisnošću roditelja.
  • Poveća znanje dece i o alkoholu i drogama.
  • Smanji uticaj supstanci na ljude i poremećaje izazvane upotrebom supstanci.
  • Poboljša kako neko vidi sebe ili drugoga kao osobu.

Ovaj program prevencije sadrži elemente psihoedukacije, veštine upravljanja emocijama, jačanje samoefikasnosti i samopoštovanja, upravljanje stresom i strategije rešavanja problema. Program obuhvata devet modula:

  • Modul 1 – međusobno se upoznamo
  • Modul 2 – samopoštovanje: šta osećam prema sebi
  • Modul 3 – problemi sa alkoholom i/ili drogom u mojoj porodici
  • Modul 4 – znanje: šta treba da znam o drogama i zavisnosti
  • Modul 5 – kako se nositi sa teškim/neprijatnim emocijama
  • Modul 6 – samoefikasnost: šta mogu da uradim da rešim probleme
  • Modul 7 – učenje novih obrazaca ponašanja u mojoj porodici
  • Modul 8 – šta mogu da uradim da pronađem pomoć i podršku
  • Modul 9 – pozitivno zbogom

Priručnik ovog programa uključuje devet sedmičnih 90-minutnih modula za decu, kao i dve opcione sesije za njihove roditelje.  Svaki modul prati istu strukturu za decu:

  • kako se deca osećaju tog dana
  • diskusija o "domaćem zadatku" sa prethodne sednice
  • predstavljanje nove teme
  • razvijanje materijala za nove teme. 

Smatra se da je ova struktura posebno korisna za onu decu kojoj često nedostaje odgovarajuća pažnja kod kuće. Metodologija podrazumeva mnogo vežbi i igranja uloga.

Moduli za roditelje: postoji jedan na početku intervencije i jedan na kraju.

Prvi ima za cilj informisanje roditelja o intervenciji i riziku i zaštitnim faktorima za njihovu decu koja rastu u okruženju u kome se koriste razlićite supstance.

Roditelji dele svoje nade i ohrabreni su da koriste svoje roditeljske veštine sa svojom decom.

Na kraju intervencije, ovaj modul uključuje neke rezultate u vezi sa programom, a roditelji postavljaju pitanja do kojih se došlo tokom perioda usvojenih novih oblika ponašanja kod kuće ili mogu tražiti podršku ako smatraju da im je potrebna.

Za ova dva modula postoji uputstvo koje roditelji treba da prate.

U slučaju interesovanja, proverite i "Projekat Nortlend„ (Project Northland), koji je smatran veoma efikasnim programom, i koji je uključivao školske obrazovne programe, aktivnosti zajednice i informisanje, kao i strategije zaštite životne sredine koje su smanjile dostupnost alkohola mladima.

Aktivnosti:

Na osnovu metodologija opisanih u studijama slučaja, možete prilagoditi svoj plan časova, u smislu metodologije ili materijala koji se koriste da bi bio prikladniji za rad u prevenci upotrebe alkohola sa vašim učenicima.