Tema 1 Pet pogrešnih roditeljskih reakcija

  1. Bes – “Kako možeš biti tako glup?” reči često bole i deca se poistovećuju sa njima. Ljutnja može i ne treba da dovede do agresivnog ponašanja. Ljutnja je jedna od osnovnih ljudskih emocija, svi se ljutimo, razlika je u tome kako se ponašamo kada smo ljuti.
  2. Preterana anksioznost – „Nisam uspeo kao roditelj“ – čak i ako ste po prirodi veoma emotivni, ne morate da paničite zbog svakog tinejdžerskog problema. Trezveno procenite situaciju i dajte dobar primer svom detetu kako da percipira negativne događaje u budućnosti.
  3. Ismevanje ili poređenje – „Postat ćeš baš kao…“ – postoji mnogo razloga koji bi našu decu mogli podstaći da koriste duvanske proizvode. „Obezvređivanjem“ njihovih iskustava, komentarisanjem sa podsmehom, rizikujemo da ih nikada ne naučimo da se hrabro suočavaju sa svojim problemima i rešavaju ih.
  4. Grubost i nasilje – „Jednog dana ćeš se jako pokajati zbog onoga što si uradio“ – treba da se fokusiramo na ideju ispravljanja nepravdi, učenje kako se to radi. Moramo da pokažemo deci da su čak i velike greške koje svi prave popravljive.
  5. Ravnodušnost – „Baš me briga što pušiš, na tebi je, razbolećeš se jednog dana“ – roditeljska reakcija koja zanemaruje problem deteta. Ako zanemarite ovaj problem, deca mogu ostati neshvaćena, usamljena i izgubiti poverenje u vas.

U životu sa decom, vrlo često se osećamo iscrpljeno, frustrirano ili uplašeno. Deca od nas uče kako da se ponašaju čak i kada smo ljuti. U konfliktnoj situaciji ne dominira razum, već emocije. Zato moramo tražiti način da kontrolišemo emocije. Rešavanje sukoba znači očuvanje, a ne uništavanje odnosa. Sukob nije pobeda već dogovor.